Pre dosta godina, gledala sam sa sestrom pozorišni komad "Dugo putovanje u Jevropu", u kome naslovnu ulogu tumači sjajni Lazar Ristovski (koga sam, uzgred budi rečeno, imala prilike da upoznam davne 1992.g.kada sam sa svojim odeljenjem iz Pete beogradske gimnazije statirala u TV drami "Mala šala"). Priča je crnohumoristična i sa puno duha opisuje ono što nam se upravo sad dešava. Svi bismo u tu Jevropu, kao da smo iz Afrike ili sa Marsa. Kao da smo zaboravili ko smo i odakle smo. Kao da nismo deo evropske kulturno-istorijske baštine. Čekamo kao neki siročići da nas tetka M(e)rkel  i ostala EU rodbina uhvate za ručicu i povedu u razgledanje onoga što smo mi svojom krvlju vekovima skupo plaćali. Umesto toga, treba mi njima da pokažemo NAŠU Jevropu koja je mnogo lepša i sjajnija od njihove. Samo još da to naučimo da cenimo. Nadam se da smo se razumeli. Zapravo, sigurna sam da jesmo. Ne znam zašto sam baš to napisala kao svoj prvi članak ali sigurna sam da nije slučajno. Nikad nije. Hajde, uzdravlje i lep vikend vam želim!