[ Generalna ] 28 Januar, 2018 12:21

 

Nije me bilo dugo. Ne zato što nisam imala šta da kažem već zato što nisam imala vremena. Ali zato ću sad da vam ispričam hit anegdotu od juče.

Kao što svi već znate, juče je bio Sv. Sava, koga vascelo srpstvo slavi kao svog sveca, a deca,  đaci i studenti kao svog zaštitnika. Sve školske  i visokoškolske ustanove organizuju proslavu, sa prigodnim programom. Pozivnice dobijaju svi oni koji, na bilo koji način, učestvuju u njihovom radu. Tako i moja malenkost, dobi čast da, kao član Saveta roditelja u jednoj srednjoj školi, prisustvuje osvećenju i sečenju slavskog kolača. Doterana i dobro raspoložena, uputih se  tamo po lepom januarskom danu. Čim sam ušla u školu, rekoh da sam dobila poziv i oni me uputiše kod direktora. Bi mi čudno pa upitah ponovo gde da idem i dobih isti odgovor. Ok, idem kod diše. "Može li liftom?", upitah. "Može, naravno.", dobih odgovor uz širok osmeh. Vrata mi otvori i uđe sa mnom u lift stariji, uglađeni gospodin. Po bon-tonu, on otvori vrata i propusti me ispred sebe. Kad ga ugledaše, domaćini se oduševiše, a pozdraviše i mene, kao starog prijatelja. Lepo. Baš lepo. Uđosmo kod direktora, čovek nas primi sa velikim osmehom koji se nije promenio ni kad sam mu se predstavila. Posadiše me do jednog starijeg i veoma dobro raspoloženog gospodina, za koga se ispostavilo da je doktor nauka i univerzitetski profesor. Kroz priču ostalih okupljenih, postepeno počeh da shvatam da tu, osim mene, nema drugih roditelja. Sve su bili profesori, predstavnici  resornog ministarstva i drugih institucija iz oblasti kojom se škola bavi. Jednako kao i  gospodin sa kojim sam pristigla, a za koga sam kasnije shvatila da im je veoma važan, možda i glavni gost. Onako iskrena i neiskvarena, moja duša nije odmah shvatila šta se desilo. Tek kasnije, shvatih da sam padobranac jer su drugi roditelji čekali početak programa na drugom mestu. Direktor je to znao, čim sam mu se predstavila ali je kulturno otćutao. Štaviše, bio je veoma ljubazan. I tako ja, sedeći u prijatnom društvu starijeg i razgovorljivog gospodina, upoznah mnoge ljude iz sveta kome ne pripadam ali kome će, ako Bog da, jednog dana pripadati moje dete, kad završi školovanje. Ko zna, možda će joj neka od tih poznanstava značiti, da se lakše snađe u vodama kojima treba da zapliva. I kao što kaže ona biblijska:"Mnogo je zvanih ali malo odabranih."

[ Vera, nada, ljubav ] 29 Decembar, 2017 15:16

Bliži se kraj kalendarske godine. Svi nešto rezimiramo, vršimo sabiranje utisaka, prisećamo se događaja koji su obeleželi 2017. godinu, planiramo...U sklopu tog novogodišnjeg ludila i histerije, evo i ja da nešto rezimiram...

Protekla godina nikome nije bila laka. U redu, možda nije svima bila baš teška, ali sam sigurna da se niko ne može pohvaliti da mu je sve bilo potaman. Ko kaže da su mu cele 2017. godine cvetale ruže, laže kao pas, da prostite na izrazu.Toliko je bolesnih, od najtežih bolesti, da sam sigurna da svako ima barem jednu dragu osobu koja je bolesna i zbog koje je zabrinut. Nažalost ali je tako. A mnogo je i onih koji nemaju dovoljno ni za hleb, barem ne svaki dan. Koliko je tek samo onih koji su usamljeni, koji nemaju svoju srodnu dušu ili makar nekoga ko ih razume, sa kime bi mogli popričati, ako ništa drugo. Sve u svemu, sigurna sam, dragi čitaoci, da se svako pronašao u nekom segmentu. Niko možda i u više.

I sad, sigurno se pitate:"Šta hoće ova žena? Da nas deprimira na kraju godine?" Odgovor je:NE!NIKAKO!Poenta ove moje pričice o problemima je da nemate samo Vi problem. Imaju ga svi. Neko o njima neprestano priča, žali se. Neko povremeno skrene pažnju na svoj problem. A neko sve to drži u sebi i pravi se da mu je život savršen. Kako god bilo, premda znam da Vam od toga neće biti lakše, niste usamljeni. Ali, ono što je bitnije od toga da probleme imaju svi jeste:SVE ŠTO SE DESI, MORALO JE DA SE DESI, A ŠTO NIJE, NIJE NI TREBALO DA SE DESI. Gledajte to ovako:BILO PA PROŠLO.

Želim Vam lepšu, zdraviju, srećniju, ljubavniju, i sa manje problema 2018. godinu!

Vaša Girl from Belgrade

[ Vera, nada, ljubav ] 12 Decembar, 2017 10:11

Da li je moguće da ljudi ispravno postupaju prema onima koji loše postupaju prema njima? Večito pitanje odnosa dobra i zla. Sveto pismo nas uči da ljubimo svoje neprijatelje i da se molimo za njih. Svi znamo koliko je to teško ali da li je moguće? Generalno, koliko god da smo okrenuti veri i da se trudimo da ispravno postupamo, ljudski je i razumljivo da na loše postupanje odgovorimo na isti način. Ipak, uz mnogo vežbe i truda, a pre svega dobre volje, moguće je zlo pobediti dobrim. U krajnjem, i ako ne pobedite zlo, sama činjenica da na zlo niste odgovorili zlom, da ste ostali svoj na svome, stvoriće kod Vas onaj fantastičan osećaj zadovoljstva koji se rađa samo u posebnim prilikama. Verujte, nije teško biti dobar. Probajte, barem jednom. Mnogo je teže trpeti grižu savesti zbog počinjenog zla, ako Vam savest nije odavno ugasla. A ako ste bez savesti i ako Vas ova tema ne dotiče, ali ste ipak pročitali do ove rečenice, razmislite. Razmislite pa pročitajte ponovo. I još jednom. I još jednom. Možda se u Vama probudi davno uspavani Čovek. A čovek je Božije stvorenje, načinjen po obrazu Gospodnjem, pa kada se jednom probudi, zasijaće u Vama kao polarna svestlost. Ako ni zbog čega drugog, probajte barem zbog te svetlosti jer čak i slepome koji živi u mraku, jarka svetlost otvara očne duplje.

Ne znam zašto sam baš ovo danas napisala ali sigurno nije štetno i nekome će koristiti.Ili, kako kaže Milan Gutović:"Ako ne šteti, onda znači da koristi." 

[ Muško-ženske priče ] 01 Decembar, 2017 21:22
Danas je svetski dan borbe protiv AIDS-a. To svi znaju. Ono što malo ko zna je kako se u razgovoru sa decon ophoditi po pitanju zaštite od te opake bolesti. Ja sam sa svojom ćerkom uvek otvoreno pričala o svemu tako da ona zna i to. Ipak, danas je iz škole došla zgrožena jer su im  delili kondome. Ja joj kažem da je to OK, a ona mene kori i kaže da su suviše mladi za to (ona je 1.godina srednje škole). Ja joj kažem da jesu mladi ali da neki i pored toga već održavaju intimne odnose. Ona na to kaže meni da je to tačno ali da ipak ne treba da im dele kondome jer ih na taj način podržavaju u tome. Kaže:"To je kao da su nam rekli da treba to sa radimo." Ja je pogledam i ućutim. Šta da joj kažem? U pravu je. Opet, i škola je u pravu što hoće da ih edukuje jer, definitivno je bolje sprečiti nego lečiti. E, sad, ostaje pitanje:da li pokušati da se mladi spreče da prerano stupaju u intimne odnose ili pokušati da se spreče da upražnjavaju nezaštićeni seks? Nimalo lako pitanje...Ne znam, šta vi mislite?
[ Muško-ženske priče ] 29 Novembar, 2017 18:39
Gledam malopre neku emisiju i intervju sa Suzanom Mančić, čuvenom Loto devojkom. Kaže:"Nikada nije bilo teže bizi žena, nego danas." Potpuno tačno. Dok su nekada naše bake, prabake, čukunbake...imale obavezu da brinu o domaćinstvu i deci, danas, pored toga, moraju da zarađuju, da budu uspešne poslovne žene i da se takmiče sa muškarcima koje kod kuće ne čeka puna korpa prljavog veša i puna sudopera, niti namirnice koje samo njih čekaju za transport iz radnje do frižidera i potom kreiranje obroka koji će okupiti rasturenu porodicu oko stola. Štaviše, one moraju da budu uvek doterane i odmorne za svoje partnere, inače će ovi dići sidro i uploviti u drugu luku. Naravno, moraju biti i uzorne majke jer, ako nešto pođe po zlu one su krive, ko drugi? Podrazumeva se, i požrtvovane ćerke, sestre...Ali, avaj! Kada sve to postigne, ženi više nije ni do čega. Vrzino kolo. I onda dođe famozni Dan žena kada većina žena proklinje Klaru Cetkin i Rozu Luksemburg i emancipaciju od koje su žene imale samo štetu. Dala baba dinar da uđe u kolo, dva da izađe.
[ Vera, nada, ljubav ] 27 Novembar, 2017 21:15

Danas pravoslavci oveležavaju Božićne Poklade, poslednji dan pred početak petonedeljnog Božićnog posta. Na današnji dan, oprašta se svima i od svih traži oprost. Eto, pa i ja od Vas, dragi čitaoče, tražim oprost. Nije bitno za šta. Bez obzira da li ste pravoslavne veroispovesti,  da li ste uopšte hrišćanin, pa čak i da li ste uopšte religiozni, razmislite...Koliko puta ste očekivali oproštaj od nekoga, a koliko puta ste drugome bili spremni da oprostite. Koliko puta ste tražili oproštaj, a koliko puta ste nekome bili u prilici da oprostite? Koliko puta Vam je bilo oprošteno, a koliko ste puta Vi nekome oprostili? Koliko puta Vam je neko učinio dobro, a koliko puta ste Vi drugima činili dobro? Ako ste sebe prepoznali među onima koji su spremni da oproste, koji opraštaju i čine dobro, onda ste Vi uistinu dobar čovek. Jer dobar je onaj koji dobro čini, a ne onaj koji dobro zbori. A nema lepšeg osećaja nego znati da ste dobar čovek i truditi se da budete još bolji. U zlu nije teško pobediti. U dobru su podvizi mnogo veći, a pobednici sjajniji. Mislite o tome.

[ Trevel and have a good trip! ] 25 Novembar, 2017 08:06

Pre dosta godina, gledala sam sa sestrom pozorišni komad "Dugo putovanje u Jevropu", u kome naslovnu ulogu tumači sjajni Lazar Ristovski (koga sam, uzgred budi rečeno, imala prilike da upoznam davne 1992.g.kada sam sa svojim odeljenjem iz Pete beogradske gimnazije statirala u TV drami "Mala šala"). Priča je crnohumoristična i sa puno duha opisuje ono što nam se upravo sad dešava. Svi bismo u tu Jevropu, kao da smo iz Afrike ili sa Marsa. Kao da smo zaboravili ko smo i odakle smo. Kao da nismo deo evropske kulturno-istorijske baštine. Čekamo kao neki siročići da nas tetka M(e)rkel  i ostala EU rodbina uhvate za ručicu i povedu u razgledanje onoga što smo mi svojom krvlju vekovima skupo plaćali. Umesto toga, treba mi njima da pokažemo NAŠU Jevropu koja je mnogo lepša i sjajnija od njihove. Samo još da to naučimo da cenimo. Nadam se da smo se razumeli. Zapravo, sigurna sam da jesmo. Ne znam zašto sam baš to napisala kao svoj prvi članak ali sigurna sam da nije slučajno. Nikad nije. Hajde, uzdravlje i lep vikend vam želim!

[ Generalna ] 25 Oktobar, 2017 20:46

Nikada mi nije bilo jasno zašto bi se prvi mačići bacali u vodu kad su jednako lepi kao i oni drugi, treći, četvrti...a nešto nisam primetila ni da su lošijeg zdravlja, nego oni naredni. Ali, kad tako kaže izreka, stara ko zna koliko, mora da je tako...Pa, ništa, da bacim, onda, i ja ovo prvo mače niz vodu. A sledeće će, ako je verovati izreci, biti lepše i bolje.Laughing

Šalim se ja malo.Tongue out Ovo je bilo tek da nešto napišem i započnem svoj blogger-ski život. Hahh...Cool

[ Generalna ] 25 Oktobar, 2017 20:33
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.